Врхови и водопади Старе планине (из Дојкинаца) (05-07.06.2020)
Планинарски спортски клуб Челик је у периоду 05.-07.06.2020. успешно извео тродневну акцију на Старој планини.
Полазак из Смедерева у раним јутарнјим часовима за Пирот и село Дојкинце. Након посете граду Пироту и уживању у куглама сладоледа од 10 динара путовање смо наставили до прве тачке која је испланирана за први дан посете старопланинском крају а то је Козији камен . Лагана шетња до видиковца изнад Завојског језера, и села Завој и Бела . Поглед на део старопланинског масива отпочиње са Бабиним зубом, Миџором, купе врха Копрен . Видиковац Козији камен је један од врхова планине Видлич. Након паузе и уживања у погледу који оставља без даха, вратили смо се до превоза и наставили пут до села Дојкинци односно до планинарског дома који се налази на крају села и смештен пореде Дојкиначке реке. Остатак дана смо искористили за одмарање и уживање у нетакнутој природи и прелепом амбијенту околине.
Поглед са Три чуке
Следеће јутро нам је било кишовито, одложили смо полазак за сат и по. Киша је престала да пада, одлучили смо се за покрет према Арбињу, строгом резервату природе. Камионским превозом смо, након сат времена, стигли до последње проходне тачке у Арбињу. Пешачењем смо наставили до водопада Три кладенца. Доњи део водопада је висок 37м. Извире испод самог врха Копрена а подножје водопада је на 1650м. Вода из три одвојена изворишта или кладенаца се спаја у један ток и чини Дојкиначку реку. Пауза, фотографисање, узивање. Нетакнута природа, свака кап воде је кристално бистра и чиста за пиће. Ту смо донели одлуку да због претходне кише и састава групе од око 60 планинара, не кренемо веома стрмом и клизавом стазом према врху Копрен јер није безбедно, него смо кренули према врховима Три чуке. Стари патролни пут нас је убро извео из појаса шуме до чистијег и проходнијег терена који је обрастао ниском клеком. Такође, временски услови су постали идеални за пешачење. Испед нас су се јасно видели врхови граничнох појаса према Бугарској.
Арабиње
По изласку на врх прве од три чуке одлучујемо се за дужу паузу и остављамо слободно време да се планинари одморе а по жељи обиђу остале две чуке односно врхове ове прелепе планине. Појам чука у српском језику представља нешто забачено и далеко од света. Планински врх је у западном делу Старе планине, на надморској висини од 1937 м. Једина проходност ка овом врху постоји захваљујући војсци која је 1948. године отпочела крчење путева испод врха где је пролазио систем караула на граници са Бугарском. Ово је један од најатрактивнијих врхова, али и најинтересантнији јер обухвата ретку субалпску заједницу бора кривуља (Pinetum mughi) на највишим врховима и представља једино налазиште бора кривуља које је до сада сачувано. Због тога, сам врх спада у категорију строгих природних резервата. Овај планински врх је поред своје лепоте надалеко познат и по наводном благу попа Мартина које је закопано испод самог врха. Врх Три Чуке је атрактиван, али најтеже доступан део граничног гребена. Прелеп поглед ка Миџору, Вражјој глави, Бабином зубу и Бугарској долини са језером Монтана (лат.планина). Након уживања у прелепом погледу на све стране, силазимо до полазне тачке где нас је чекао камион, и крећемо према планинарском дому. Негде на пола пута смо застали и обишли водопад Драганов вир, а несто касније смо обишли водопад Тупавица. Налази се у срцу Старе планине, висок је 25 метара и фасцинантно је леп. Водопад се приказује у пуној лепоти, тиме што се слапови воде спуштају низ литицу од пешчара на надморској висини од 1050. Након паузе и уживања у лепом пределу, долазимо у планинарски дом где су нас дочекали јагњетина, весела дружина и добро расположење. Трећи дан нашег боравка је отпочео добрим временским условима. Од планинарског дома кренули смо до места Понор. Понор се налази на 1415 м, представља крашку депресију, а предео је богат изворима. Температура воде је од 5 до 8 степени током целе године. Место где се спајају два изворишта односно водотока који формирају каскадни слап, а после тога вода нестаје у стенама ,отуда и назив Понор. Представља геоморфолошки феномен. Након паузе и уживања у овом пределу враћамо се до превоза и одлазимо из села Дојкинци. Убрзо долазимо до села Славиње, и одатле настављамо пешице до занимљивог и веома лепог дела Старе планине, Славињског грла или Росомачких лонаца. Река Росомача прави необичан кањон са слојевитим ивицама у коме се налазе проширења са вировима који подсећају на котлове или лонце по чему је крај и добио име Росомачки лонци. Литице кањона су од црвеног пешчара. Најбољи поглед је са леве ивице кањона где је терен проходан. Приказ јурских седимената који су створени у најдубљим деловима мора .(пре 201-140 мил.год). Овим лепим местом завршавамо наш обилазак дела Старе планине.
На овом планинарењу је учествовало 24 планинара ПСК Челик.
Извештај написао Александар Стевановић, водич акције.
