Вележ – Северна баријера (22.07.2020.)
Слушали смо приче о овој импозантној северној страни Вележа и њеној 13 км дугој баријери, маштали о њој да макар пробамо да се пењемо њоме. Дуге и озбиљне алпинистичке смери у којима грешке нису дозвољене, а у којој мери би пењачи морали да буду спремни говори податак да ниједна смер није испод 300 метара уз дуге приступе и дуг и захтеван спуст. У пењачком свету мерено у сатима то је негде између 10-12 сати активног приступа, пењања и спуста уз сву додатну активност које пењање доноси, као што је куцање клинова у стену и углављивање разноразне опреме за осигурање.
Да машта може свашта уверили смо се овог јула 2020, пењали смо и планинарили на Вележу. За наш први контакт и упознавање са овом стеном имали смо велику помоћ пријатеља из Источног Сарајева, Игора Милошева, иначе члана ПД Требевић и Алпинистичког одсека Београд са којим се налазимо у ИС и крећемо сво троје пут Вележа.
Сутрадан у рану зору крећемо на дуго приступање смеру, а успут нам се отварају видици на ову моћну стену. У смер улазимо негде око 9 ујутру после три сата хода по напорном херцеговачком кршу. Циљ нам је да преко Таборске смери (340 м) изађемо на гребен и гребеном на највиши врх Вележа – Ботин 1965 мнв. На успону правимо једно „мало“ одступање од смера и пењемо неких педесетак метара преко плоча и пукотина, што се испоставило најзанимљивијим и најзахтевнијим делом успона. Прати нас леп и топао дан све до изласка из смера и затим до врха Ботин где правимо малу паузу јер нас чека дуг и захтеван повратак. За спуст са планине одлучујемо се за линију која како незванично сазнајемо није коришћена можда и неколико деценија такозвани „Словеначки спуст“ што цео подухват чини веома изазовним, а сам спуст наведеном линијом би био печат. Уз Игорово врсно познавање терена лако налазимо улаз у „Словеначки спуст“ одакле започињемоповратак у камп подно Вележа. Највреднији и најлепши моменти читаве акције су израда и опремање два сидришта за абзајл на поменутој линији за спуст, које ће надамо се користити генерацијама алпиниста што садашњих, што будућих.
По повратку у камп у вечерњим сатима пакујемо се и опраштамо од Вележа. До неке следеће прилике коју једва чекамо:)
- Игор Милошев (ПД Требевић Источно Сарајево, АОБ)
- Никола Добријевић (ПСК Челик Смедерево, АОЈ)
- Тања Јанковић (ПСК Челик Смедерево, АОЈ)
