СИНАЈ МАРТ 2023

СИНАЈ, МОЈ ДОЖИВЉАЈ марта 2023.год.
Као пасионирани планинар, могло би се рећи и путник, једна од дестинација која ми је била ту негде, присутна у честим помислима и жељама за посету је Мојсијев врх на Синају. Ове помисли биле су присутне од мог одласка у пензију, а учесталије пошто сам се 2018.год испео на Атос, а 2019.год посетио свету земљу. Посетио и обишао сва места значајна за хришћанство у Палестини и Израелу. Тим хаџилуком стекао сам услов да уз презиме додам и оно хаџи. На пут нисам хтео да идем без супруге, а она, као опрезнији члан породице, имала је резерву за одлазак на ову дестинацију, као и нашу спремност за тај пут. Резерва се односила на општу спремност и ризик, а не на наше планинарске способности. Па ипак, мало помало, усагласимо наше жеље и размишљања, те се марта 2023.год. осмелимо и упутимо на пут који се, ако се иде, иде једном у животу. На пут, на свето место, на којм је Мојсије добио десет Божјих заповест. Да ли је ово био лак пут? Није! Али је био величанствен и вредан за чекање нашег заједништва, да га остваримо. Тако се после авионских летова, после преседања у Инстамбулу спустимо на аеродром у Шарм ел Шејку у Египту 3.3.2023.год. Одавде нас аутобусом одвезу до манастира свете Катарине где је предвиђен наш привремени боравак. Само путовање кроз Египат Синајем, било је аутобусом, уз велике мере безбедности. У аутобусу смо имали наоружаног пратиоца, а уз 30 км дуг пут мноштво полициских станица и препрека које заустављају саобраћај. На сваком од тих пунктова врши се контрола. Нас путника не, јер је био списак, а наш пратиоц је гарантовао за нас. У старозаветном свету, Синајска гора једно је од најважнијих световних места за Јевреје, али и за хришћане и муслимане. Налази се у Египту, у јужном делу Синајског полуострва. По библијском предању, јеврејски народ провео је 40 година тражећи обећану земљу, а на челу тог народа био је Мојсије. У подножју ове планине , на месту где је Мојсије угледао божански пламен у купини која гори , а не сагорева, чуо је божје речи да се изује јер је место где стоји света земља. На том месту данас се налази Манастир Свете Катарине. Манастир је најстаријих православних манастира на свету, датира из 325 године, када је на месту несагориве купине царица Јелена подигла капелу посвећену Пресветој Богородици. Касније, у шестом веку, подигнут је и манастир, зграда какву и данас видимо. Од 325 године, па до дана данашњег манастир је жив где молитва без прекида траје. Сам манастир обилато су даривали и српски владари из династије Немањић, Свети Сава је током свог другог путовања у Свету Земљу посетио манастир Свете Катарине где је провео Часни пост. Део пренет из Библије. “Једном тако терајући стадо, доспе Мојсије до Синајске горе. Пусти стоку да пасе и загледа се у предео пред собом, чудећи се дивоти и пространству, кад му одједном пажњу привуче нека необична светлост. Примети Мојсије недалеко од себе грм купине који гори, али не сагорева. Зачуди се па крене ка грму. Али кад би на неколико корака од биљке прену га неки необичан глас “Мојсије! Мојсије!… Не иди овамо. Изуј обућу своју… јер је место где стојиш света земља… Ја сам Бог отца твојега, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев“ Мојсије паде на земљу, заклони своје лице од страха и настави помно да слуша. “Добро видех невољу народа својега у Мисиру“, објави господ, “и чу вику његову од зла који му чине настојници… И сиђох да га избавим из руку мисирских, и да га изведем из оне земље у земљу добру и пространу, у земљу где млеко и мед тече… Сада хајде да те пошаљем к фараону, да изведеш народ мој, синове Израиљеве, из Мисира“ “ Ко сам ја да иде к фараону и да изведем синове Израиљеве, из Мисира?“, запита Мојсије, али га Господ охрабри рекавши му да ће увек бити са њим. Мојсију се никако није ишло у Египат и покуша да се изговара на разне начине , на крају и тиме како није речит, али Господ оспори све његове изговоре и рече да ће га пратити брат Арон и говорити народу уместо њега. Потом га обдари даром да чини чуда. Нареди бог Мојсију да баци свој пастирски штап и овај се истог тренутка претвори у змију. Устукну Мојсије од страха , али га Бог умири и рече му да змију ухвати за реп. И гле, животиња се поново претвори у штап. Бог га потом обдари другим даром – да Мојсију рука постане губава, али да се одмах потом и исцели, па онда и трећим – да воду претвори у крв. Затим му каза да ћа Јевреји на неки од ова три знака поверовати и да се Мојсију стварно јавио Бог и послао га да изведе народ из Египта. После повратка у Египат, Мојсије је користио то чим га је Бог обдарио, те још додатним вештинама и напокон је изнудио сагласност фараона да поведе народ у обећану земљу. Многе препреке на путу, као и потеру коју је фараон организовао за Израелцима, народ уз Божју помоћ савлада и напокон, после три месеца стиже до Синајске горе. Из Библије: “Народ Израиљев улогори се у подножју Синајске горе (Гора Божја). Мојсију је требало мира и тишине, па се попе на гору да се помоли Господу. Чим се нађе на њеном врху, одакле се пружа поглед на прекрасни Синај, јави му се Господ: “Овако кажи синовима Израиљевим:Видели сте шта сам учинио Египћанима и како сам вас као на крилима орловим носио и довео вас себи. А сад ако добро узаслушате глас мој и ушчувате завет мој, бићете моје благо мимо свих народа“ Потом му Бог објави да ће ускоро показати Израиљцима да је Мојсија изабрао за њиховог вођу. “Ево ја ћу доћи к теби у густом облаку“ , рече му Бог, “да народ чује кад ти станем говорити и да ти верује до века“ Затим му рече како да их припреми јер ће се за три дана десити нешто величанствено. Мојсије се врати у логор и одради припреме како му је Бог заповедао. А кад освану трећи дан, рано ујутру догоди се све како рече Господ Мојсију: земља се затресе од своје утробе, громови загрмеше а муње запараше небо; гору у тај час обави густи облак и зачу се звук трубе, продоран и дотад непознат људском уху. Народ се прену па дрхтећи од језе и страха гледајући то чудо пред собом, пође за Мојсијем до подножја горе, до оне међе. Знали су да се испунило оно што је рекао Бог. Господ је у огњу сишао на Синајску гору, па се од његовог силаска сва гора димила и тресла а труба трубила све јаче и јаче. Тад Мојсије зачу глас Бога, који му рече да се он и Арон попну на гору, а да народ остане у подножју и добро пази да не пређе међу. Мојсије и Арон кренуша на Синај. Четрдесет дана и ноћи провео је Мојсије са Богом на гори Синајској. Ту је од Господа на крају добио две камене плоче сведочанства. На њима је Божјим прстом било исписано десет Божјих заповести и читав старозаветни закон који људи треба да поштују и да га се придржавају да би били срећни и да би се припремили за долазак Спаситеља како је Господ обећао Адаму, Авраму, Исаку и Јакову. На првој плочи биле су исписане прве четири Божје заповести које нам говоре како треба да се односимо према Богу, а на другој шест, које говоре о нашем односу према људима. Десет Божјих заповести гласи: 1.Ја сам Господ Бог твој:немој имати других Богова осим мене. 2.Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити. 3.Не узимај узалуд имена Господа Бога свог. 4.Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и обави све послове своје, а седми дан је одмор Господу Богу твоме. 5.Поштуј оца свога и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи. 6.Не убиј, 7.Не чини прељубе. 8.Не укради. 9.Не сведочи лажно на ближњега свога. 10.Не пожели ништа што је туђе. Даље, у библији су описане све муке и потешкоће на које је Мојсије наилазио да би Израељски народ довео пред обећану земљу, али он их није увео. Зашто и како се то дешавало није везано за овај део који је наш успон на Мојсијев врх. Одмах по доласук и обављеном доручку попели смо се на видиковац изнад манастира, одакле се манастир види као на длану. Ту нам је Јован испричао причу из старог завета и историје манастира, као и о самој Светој Катарини. Света Катарина рођена је 294. године као Доротеја у Александрији у многобожачкој породици, где је стекла широко образовање. Прелепа девојка није видела момка са којим би наставила заједнички живот. То је бринуло њену мајку, која је затражила помоћ од једног монаха. Монах јој је рекао да постоји само један такав, тих карактеристика. Катарина је у сну видела да је то Исус којем није видела лице већ леђа. То јој је био знак да треба да се крсти. Крстила се, опет у сну видела Исуса, сада потпуно и његово лице, те прима прстен од самог Господа Исуса Христа, у знак обручења њему. Ова Светитељка је почетком IV века, у време хришћанских прогона храбро сведочила веру хришћанску а како је добро познавала филозофију, историју и паганске обичаје задала је велике муке својим прогонитељима због чега су је свирепо мучили. Тај прстен до данас стоји на њеној руци. Пострадала је за веру у време цара Максимина, а по предању су њено тело анђели пренели на врх Синаја. У IX веку један од синајских монаха уснуо је место на коме се налази свето тело мученострадалне Катарине на коме су га касније пронашли и саградили капелу посвећену светитељки а свете мошти пренели у манастир где се и данас чувају. У саркофагу од белог мермера, поред олтара су биле њене мошти. Од тада манастир постаје познат под именом, Свете Катарине. Сам манастир је права ризница духовности и чува непроцењиво блао које је од великог значаја за целокупни хришћански род. У ризници манастира се налази најстарија икона на свету Исуса Христа Пантократор и икона Мајке Божије, небројено старих докумената између отало и најстарији Српски псалтер који датира из 10 века, Мухамедов декрет о изузећу којим је исламски пророк заштитио манастир и изузео га од плаћања пореза. Сама ризница и библиотека манастира сматрају се најбогатијом на свету, после Ватикана. Манастир је у свету јединствен што у свом склопу има и џамију која није активна. Занимљиво је да су монаси за једну ноћ саградили горњи део једног објекта у манастиру да изгледа као џамија. Изградили су јер је наилазила Мухамедова војска која је рушила хришћанске објекте. Та чињеница и злато које су дали за откуп, спасила је манастир од разарања, а Мухамед је издао декрет о изузећу. У склопу манастира се налази несагорива купина, мошти Света Катарине, њена рука са прстеном који је лично од Господа добила и она се чува као велика светиња. Манастир су даривали многи поклоници, владари, монаси, трговци. Манастирске ризнице чувају најстарије енкаустичне иконе које су се израђивале до VII века а сачуване синајске потичу из времена када је настао и мозаик у олтару. У VI веку израђена је Икона Христа Пантократора, најстарија сачувана икона Христова, на којој су сликовито приказане две природе Господа Исуса Христа, божанска и човечанска. Сачуване су и иконе, рађене у истој техници, св. Петра, Богородице са анђелима и светим ратницима и др. Поред ових непроцењивих икона у манастиру Свете Катарине уточиште су нашле иконе из целог византијског царства током дугог и погубног иконоборачког периода. Свети Јован Лествичник ту је написао чувену књигу „Рајске лествице“ која представља незаменљиву духовну лектиру у целокупној хришћанској литератури. Преподобни Нил Синајски се такође подвизавао у Светој Катарини. Манастир је јединствено место где се унутар манастирских зидова налазе хришћанска и муслиманска богомоља. Муслиманска богомоља није активна. Ту се чува и документ (привилегија) на којој је отисак Мухамедове руке, који је заштитио манастир од рушења. Мухамеду су помогли код састављања верског закона, двојица хришћанина монаха, Сергије и Јован Антихијски. Због једног од њих, којег је сматрао за пријатеља, је сачувао и богато даривао манастир. Свети Сава, први архиепископ Српске православне цркве, на свом другом путовању по Светим местима, боравио је на Синају 1234 године. Ту је провео читав Часни пост, Свету четрдесетницу, молећи се за свој српски род и читав хришћански народ, поручујући и нама данас да тако чинимо. Манастиру Свете Катарине наши свети краљеви Драгутин и Милутин даривали су бројне поклоне који се чувају у манастирском музеју и библиотеци. На том свето месту, у том објекту непроцењиве вредности по свим основима, били смо привилеговани да присуствујемо, боље рећи учествујемо у поподневном бдењу. Главни хол манастира, у ком верници присуствују бдењу је простран и висок. Подсећа на простор који је у цркви Христовог рођења у Витлејему. Са обе стране, централног дела има по 5 великих стубова кружног попречног пресека, а лево и десно од стубова проширени део здања. Зидови и стубови нису осликани, али на зидовима има разних икона, како по садржају тако и по величини, које су тако постављене, наређане. Изнад олтара је огромни крст са статуом разапетог Исуса, а у самом холу је велики број украшених позлаћених свеђњака, разних облика и величина. После бдења добили смо освештану реприку прстена који је још увек на руци Свете Катарине, којим је Господ Исус даривао Светитељку. Централни део прстена је у облику срца а около пише “Агиа Катарина“. Целивали смо руку са прстеном, а потом ушли смо у простор који је изградила царица Јелена, у простор где се пре уласка скида обућа, да целивамо место на ком су мошти Светитељке. Потом излазимо из овог дела и наилазимо на капију одакле смо могли фотографисати несагориву купину. Приступ купини више није дозвољен, јер би верници да узму заперак и да је засада. Тако је кидају и уништавају. Никоме, никада није то успело, не прима се, а покушавали су то и учени људи кроз анализе и експерименте (тако су нама рекли). Потом одлазимо до Мојсијевог бунара, места где је Мојсије упознао девојку са којом се оженио. У том простору, око бунара осликан је Мојсијев животни пут, главни догађаји по библији. Следећег дана поново смо били на бдењу, а у недељу ујутро 5.3.2023.год, са почетком у 5:00 били смо на литургији која је завршена причешћем нас верника. Величанствена литургија у амбијенту који се, можда, понеком вернику дешава само једном у животу.
На успон ка Мојсијевом врх, кренули смо од самог манастира Свете Ккатарине који се налази на 1400 метара надморске висине, око 00:30 часова, после поноћи. Кренули смо од зидина манастира погледом у звездано небо, погледом ка месецу који ће за 2-3 дана бити пун, кренули смо у нешто непознато, у нешто што треба доживети. Кренули смо пошто смо се добро опремили, а посебно чеоним лампама за осветљење стазе, на ноћном успону. Кренули смо са уверењем да ово није претежак физички задатак, али да је духовно узбудљив, јер треба проћи стазом којом је Мојсије прошао и имао сусрет са богом. Крећемо се уређеном планинарском стазом, у једном правцу од манастира до Мојсијевог врха, кажу има око 8 километара, надморска висина Мојсијевог врха је 2285 метара (има и података да је нешто виши, али су непознати). Наш домаћи водич је бедуин, малд момак 22 године Фарач. Излази се на узак пут, пут од камена јојим бедуини иду камилама. Пут на већем делу има озидану камениту ограду висине 50-80 цм. На том путу има много импровизованих објеката у којима бедуини продају своје услуге, чајеве, сокове воду, разне грицкалице. Прошли смо поред 7 таквих објеката који су радили, и неколико који те ноћи нису били отворени, а неки од њих су оронули. Интерес бедуина је да ту свраћамо и да нешто зараде од нас којима је ово ходочашће и задовољство. Зато њихови водичи обавезно праве паузе у тим објектима. У последња два објекта, која су на 5 минута хода од врха има душека и ћебади који се изнајмљују за 4, односно 3 долара. До изнајмљивања долази пре свега, због ранијег доласка у овај објекат, слабије гардеробе којом се кренуло ка врху и жеље да се изабере добра позиција за присуствовању изласка сунца. За оне који немају кондицију ту су и водичи камила, на чија леђа се попну ти неспремни или они жељни атракције, плате 25 долара и јашу до позиције до које камиле могу ићи, јашу око 6 км пута ка врху. Тада се наш пут претвара у пешачење стрмијим делом који је поплочан степеницама од камења. Пут обасјан месечевом светлошћу, готово да чеоне лампе нису ни потребне. Ретки их на неким местима користе. Пењемо се уз 732 степенице, најпре до оног објекта пред завршни успон, где се пресвлачимо за дуже чекање, а потом и тај 5 минутни завршни успон. После 5 сати од поласка у ком је 2,5 сати пешачења на врху смо, у позицији за праћење изласка сунца, спремни за фотографисање и са заставамо које волимо. Очекујемо излазак сунца из правсе преко залива Црвеног мора, залива између Синаја и Саудијске Арабије Акуаба. Излазак сунца, осмеси, срећа, честитања, фотографисање, ни ветар не смета, не умањује задовољство. Помисао на Мојсијев сусрет с Богом, на разговор и плоче са заповестима. За ове догађаје укључујући о посету црквеном објекту пророка Светог Илије, имали смо на располагању око сат времена. Које смо нешто пробили због огромне гужве, јер је на малом простору била поприлична гужва. На том простору било је, по мојој слободној процени преко 700 људи (ово сам упоредио са оном акцијом претходне недеље на Трему). Ту је и поглед, те снимак Катарининог врха, који је највиши врх Синаја 2600 мнв, удаљен од Мојсијевог врха око 10 км ваздушном линијом. Истим путем назад до Манастира, низбрдо. Тај пут савладали смо за сат и 15 минута. Тако смо на врх изнели и заставу ПСК Челик Смедерево, са грбом града Смедерева. При повратку од манастира, недалеко од од истог, стајемо да би пришли место златног телета. Познато је да је Израељски народ, док је Мојсије био на разговору са богом на врху, изгубио наду да ће се Мојсије вратити. Цео златни иметак претворили су у велику скулптуру златног телета, ком су почели да се моле као свом божанству. Кад се Мојсије вратио, изневерен од свог народа, разбио је плочу са заповестима о златно теле, као и златно теле. Остало је прича из библије. Ето били смо и на том месту. Следи повратак у Шаем ел Шејк, боравак на Црвеном мору, купање, шатња градом, куповина сувенира и припрема за одлазак на аеродром. Летови по реду летења са преседањем у Инстамбулу и већ 6.3., у 11:00 на аеродрому имена Никола Тесла у Београду смо. На овом путу које је организовао водич ПСК Копаоник Београд Драган Павловић уз стручну верску помоћ Јована Петровића, било нас је 18. Први пут смо се срели, упознали, те без проблема прошли велики пут, са догађајима за вечно памћење. На путу су били:Драган Павловић, Јован Петровић, Весна Петровић, Велибор Тодоровић, Илија Шошић, Милен Трифуновић, Драгана Којадиновић, Марко Лучић, Славица Петрић Медар, Саша Петрић, Вујановић хаџи Драган, Марија Цветковић, Дејан Тодоровић, Далибор Ђајић, Владимир Балабан, Биљана Грујић и писац овог текста Бранко Грујић. Слежем утиске са овог дивног путовања, свестан да ћу овај пут, манастир Свете Катарине, успон на Мојсијев врх, амбијент, ….., памтити као нешто највеличанственије што сам до сада доживео и видео. Нешто што сам и овим записом желео да оставим онима који га буду читали. Надам се да мој авантуристички дух, жеља да доживим разне догађаје и места наставља свој пут ка новим лепим и значајним дестинацијама. У опису овог материјала, поред делова из библије користио сам и неке податке са интернета, а највише мој доживљај.

У Смедереву Учесник овог путовања
7.3.2023.год. Бранко Грујић

1 2 ... 4 ►