СТАЗА ЗДРАВЉА
Основна стаза коју најчешће походимо.
ИСТОРИЈСКИ ЗНАЧАЈ И ПРИРОДНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Смедерево се налази на самом северу Шумадије. Северну страну града оивичава Дунав, а ка југу се шири даље преко Шумадијске греде. Тај почетни део Шумадијске греде се назива Златно брдо (Mons Aureus). То је био назив староримског града. Име је добио по златној боји коју је добијао одбљеском сунца од Дунава. Угао под којим сунчеви зраци падају на обронке Златног брда, као и целодневна озраченост условили су изузетне услове за развој виноградарства (једне од бољих у Европи)
Први је римски цар Проб у 2. веку н.е. засадио прве засаде винове лозе у којој своје пракорене има чувена сорта Смедеревка. Добро успева и Хамбург као и многе друге сорте.
Кнез Милош Обреновић наставља традицију куповином земљишта и садњом винограда, а краљ Милан изграђује раскошни летњиковац у самом срцу златно окупаног брда и данас је тај потез познат као Краљеви виногради, а околни насељени део зове се Плавинац. Краљ Александар и краљица Драга су много времена проводили у овом летњиковцу.
Културно-историјски значај овог подручја је велики. Уз римску насеобину Mons Aureus и краљевски летњиковац породице Обреновић битно је напоменути Митровдански бој из 1914. То је била битка између снага српске и аустрогуарске војске која се овде одиграла и која је својим позитивним исходом на страни наше војске утицала на то да ток Колубарске операције остане неометен потенцијалним бочним ударом аустроугарске војске да је којим случајем добила ову битку.
Бој се замео другог дана Светог Димитрија када је 6 000 војника прешло Дунав баш код Златног брда на месту где је сада Стара Железара а тада су били виногради. Наше положаје су бранили трећепозвици нанизани по дужини греде Златног брда, многи без регуларне војне униформе, у опанцима и сеоској одећи како је ко кренуо од куће.
Победу је донео Вардарски пук првог позива који је усиљеним маршом од 35 км из Пожаревца ступио без одмора у борбу. Постоји истинита анегдота да су аустроугарски официри морали да пуцају у бурад пуна вина јер су војници, махом Чеси, почели да отварају бурад и наваљују на вино.
Стаза здравља иде управо кроз ове богате виноградарске пределе који евоцирају на попришта важних историјских дешавања. Најлепши део стазе су погледи на Дунав и Банатску равницу са дела стазе која иде по греди Златног брда.
Дане пешачења организујемо на овој стази.
Сваке године успевамо да скупимо све више учесника. 2019. имали смо око 400 учесника на стази, углавном ученика основних и средњих школа.
Стаза је подељена на 5 стаза дужине од 5 до 22 км.
Опис стаза
СТАЗА 1 – „ЋИР АНТИНА ЧЕСМА“ – 5 КМ
Стаза почиње код Силоса у Дунавском парку. Иде узводно поред Дунава до отворених терена за кошарку, па преко улице иза зграде Монопола Дунавском улицом кроз Провалију до улице Петра Драгојевића, такође насута шљунком. Стазицом пролаз кроз шуму до улице Владимира Назора, истом све до велике асфалтиране раскрснице, ту се скреће лево на путић па стазу са које се види Ћир Антина чесма, са неколико корака наниже ту сте. Даље кретање је наизменце уском стазицом и шумским путем, па опет стазицом до насутог пута којим се излази на Горичку, те Горичком до Народног Фронта и циља просторије ПСК „Челик“
СТАЗА 2 – „ВИЛА ОБРЕНОВИЋА“ – 7,5 км
Наставља се на Стазу 1 од Ћир Антине чесме потом мало напред па на раскрсници шумског пута иде се десно на стазу којом се поред винограда излази на Тузланску улицу. Затим се скреће десно у Тимочку улицу којом се долази до капије виле Обреновића што је друга тачка ове стазе и уједно последња. Повратак је насутим путем изнад имања виле Обреновића улицама Грочанском и Невесињском до Горичке. Потом, Горичком и Народног Фронта до просторија ПСК „Челик“.
СТАЗА 3 – „ЗАПИС“ – 9 км
До виле Обреновића исто као стаза 2. Потом се спушта на асфалт у улицу Братства и Јединства, па у Војвођанску. Затим, следи Призренска и Грочанска. У Призренској је трећа станица чесма Констатиновића. Од чесме се наставља Призренском, па се улази у Грочанску, те онда долазе путеви који су ван насеља и којима се стиже до Записа у Горичкој улици.Од Записа се улицама Горичком и Народног Фронта враћа до просторија ПСК „Челик“.
Напомена: Запис је место некадашњег храста које је обележено као Запис. Место је уређено и обележено. Храста више нема, али је урађен крст од његовог дрвета. Около су клупице за одмор.
СТАЗА 4 – „ПАВЛОВИЦА“ – 16 км
Ово је најдужа стаза. Први део стазе је исти као и за стазу 3 до Записа. Онда се насутим путем усмеравамо на највишу коту Смедерева- тригонометријску тачку, пирамиду Павловицу 219 мнв. После пирамиде наставља се насутим путем који води ка Петријеву, затим након око 600 м иде се лево ка Петријевском потоку па након још око 800 м лево путевима који иду са леве стране потока, који долазе до Фочанске улице. Потом након 2 км пешачења иде се узбрдо до Горичке у позицији 400 м после Записа. Потом Горичком и Народног фронта до ПСК „Челик“. Опција 2 је да се од Павловице врати истим путем до Записа и настави даље Горичком.
СТАЗА 5 – „ВОЈНА БОЛНИЦА“ – 22 км
Наставља се на стазу 4 од Павловице. Продужава се ка селу Водањ до војне (партизанске) болнице.
СТАЗА 6 – „ГВОЗДЕНГЛАВ“ – 20 км
Наставља се на стазу 4 од Павловице. Око 2 км од Павловице у смеру ка старом Удовичком путу налази се још један леп видиковац – Гвозденглав. То је некадашња тригонометријска тачка на којој је постојала зидана грађевина – пирамида као на Павловици, а сада стоји камени стуб који служи за премеравање терена.
Висинска разлика стаза које пењу до Горичке варира од 200 до 300 м повећавајући се упоредо са повећањем дужине стаза.
