ИЗВЕШТАЈ СА АКЦИЈЕ – Крилаш и Јежевац 14.02.2021.
КРИЛАШ И ЈЕЖЕВАЦ – ХОМОЉСКЕ ПЛАНИНЕ
14.02.2021.
СТАЗОПИС
Из села Ћовдин са 240 мнв кренули смо у 8 ч. Температура је била око – 10°. У 10 ч, колским путем, после пређених 7 км, изашли смо на врх Крилаша – Велики врх 670 мнв. Успутно друштво су нам правили четинари кроз чије шуме је пробијан пут. Са врха је одличан поглед на Бељаницу, Јежевац и гребен Вукана.
Време је било ведро и сунчано, без ветра. Упркос минусу није било хладно, ако сте у покрету. После кратке паузе наставили смо колским путем у правцу гребена који води на врх Јежевац.
Након пар стотина метара трек скреће са колског пута. Нигде нема маркација, а услед снега не види се ни стаза.
Наредних 45 минута следи авантуристичко сналажење по зараслом терену где смо, као што то обично бива кад се тражи стаза, направили цео круг док нисмо пронашли тачно скретање. Користили смо мапу и џпс.
Пролазимо ниско густо растиње и улазимо у ништа мање густу шуму која нас води у дубодолину из које ћемо започети успон на Јежевац. Гране нам препречавају пут. Пробијамо се. Идемо цик цак тражећи најадекватнији спуст до препознатљивог дела стазе.
У суштини, ово „лутање“ се дешавало на површински малом простору. Када гледате мапу, имате утисак да су све то кратке релације и да ћете брзо и лако доћи до стазе. Међутим, треба имати у виду одређене факторе. Пре свега, на дивљим деловима стазе, тј тамо где нема стазе или је непрепознатљива због снега, растиња, зеленила, слабих маркација и сл. СНАГА СЕ ГУБИ БРЖЕ НЕГО НА УРЕЂЕНОЈ СТАЗИ. Услед тога, пада концентрација, а концентрација мора бити на највишем нивоу када је оријентација у простору у питању. Људи углавном престају са причом, што је доказ да су благо напети јер су изашли из безбедне зоне комфора.
Све то није ништа страшно ако имате мапу на мобилном и џпс, али треба да имате и батерију и сигнал џпс-а да бисте се осећали безбрижно док тумарате по дивљем простору тражећи уређену стазу и при том водите групу људи кроз све то.
Најзад долазимо до колског пута на који се наставља трек. Почињемо успон и избијамо на гребен. Стаза постаје права планинска, уска и вијугава, на кречњачком терену. Отварају се видици на околна села Шетоње, Ћовдин, на Петровац. Налазим једну стену са шкрапама, редак украс на стенама по планинама Србије.
Око 12:30 ч стижемо на Јежевац 675 мнв. Поглед пуца на поменута села, Вукан је ближи и још боље се види него са Крилаша, као и Суморовац, а види се и Бељаница. Виде се и планине на истоку, али када нису под облацима као данас.
После пола сата паузе и уживања на фебруарском снежном сунцу, крећемо стазом на доле и око 14:30 долазимо до манастира Горњак.
Измерена дужина стазе је 18,3 км са кумулативним успоном 850 м. Време проведено на стази 6 сати и 30 минута.
На стази је учествовало 13 планинара ПСК Челик Смедерево.
Водичи на акцији Срђан Цицмил и Александар Стевановић.
Стазопис написао вођа акције Срђан Цицмил.
Фотографије направила Јелена Пауновић.
